"ZNAMO DA KRAJNJI CILJ RUSIJE NIJE DONBAS" Upozorenje evropskih lidera iz Minhena: "Lepo je Rubio govorio, ali oprez" Hoće li Ukrajina postati članica EU?
Danas je treći i ujedno poslednji dan održavanja Minhenske bezbednosne konferencije na kojoj su glavne teme rat u Ukrajini i garancije za bezbednost Evrope.
Na trodnevnom skupu od najviše svetske važnosti u ovoj oblasti učestvuje desetine državnika i drugih lidera, a fokus konferencije je na odnosima EU-SAD, kao i drugim gorućim globalnim pitanjima poput Ukrajine, Pojasa Gaze i Irana, Kine, Rusije.
Na konferenciji su do sada govorili brojni lideri: Fridrih Merc, Emanuel Makron, Ursula fon der Lajen, Marko Rubio, Volodimir Zelenski i mnogi drugi.
Govor Marka Rubija je ostavio poseban utisak na okupljene jer je ublažio retoriku u odnosu na prošlogodišnji govor i kritički nastup premas EU od strane potpredsednika SAD, Džej Di Vensa.
- Izdao je Zapad. Izdao je ljudske vrednosti. Izdao je NATO i Atlantsku povelju, Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima.
- Mnogo toga što je do sada urađeno da se razume koliko je teško ograničiti ljude koji žele neodgovornu moć i niko od nas ovde, uključujući sve učesnike panela, ne bi želeo da živi pod režimom tako neodgovornim da može delovati nekažnjeno kao što to radi Putin, ali upravo to Tramp oponaša - rekal je Klintonova
Lagard o politici "evropske preferencije" - oprez i dijalog sa privatnim sektorom
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard izrazila je zabrinutost oko ideje o "evropskoj preferenciji" u nabavci odbrambene opreme.
- Mislim da je ovo oblast u kojoj kreatori politike moraju da razgovaraju sa privatnim sektorom i razumeju da li će evropska preferencija zaista funkcionisati, tako da oni budu što efikasniji, a sigurnost ostane na potrebnom nivou - rekla je.
Lagard je naglasila važnost konsultacija sa vojnim i odbrambenim stručnjacima.
- Mnogi će vam reći: "Da, u redu je, ali obim preferencije mora biti dovoljno širok da se u opremu unese najbolja tehnologija i možete definisati parametre na osnovu dobrih partnera i pravih prijatelja, isključujući one koji nisu u toj kategoriji."
Velika Britanija i saveznici razotkrili "varvarski plan Kremlja"
Britanska ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper govorila je o saopštenju iz Velike Britanije i još pet zemalja da je ruski opozicionar Aleksej Navaljni ubijen otrovom razvijenim iz toksina streličarske žabe, koji mu je "ruska država ubrizgala pre dve godine."
- Samo je ruski režim imao motiv, sredstva i priliku da primeni ovaj smrtonosni otrov dok je Navaljni bio u zatvoru u Rusiji. Hteli su da ga ućutkaju jer je kritikovao njihov režim i zato smo razotkrili ovaj varvarski plan Kremlja i to potkrepljeno dokazima - rekla je Kuper.
Naglasila je i Navaljnijevu poruku: "Reći istinu, širiti istinu, to je najopasnije oružje. Ruski režim je pokušao da ga spreči u tome, pa smo to mi učinili umesto njega."
EU jača u krizama, Lagard o ekonomiji i izazovima
Predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagard je govorila o snazi EU u krizama i reakciji na globalne promene, uključujući "udarac u zadnjicu" izazvan promenom stava predsednika Donalda Trampa prema Evropi.
- Ako čitate Žana Monea, Šumana ili osnivače Unije, svi govore isto: "Evropa raste u vreme krize. Evropa je jača i bolje funkcioniše zajedno u krizama" - rekla je.
Dodala je da trenutne krize "približavaju lidere Evrope i kreatore politike", naglašavajući da je važno da taj proces bude nastavljen.
Kaja Kalas: "Evropa ne nestaje, ali Rusija ostaje izazov"
Visoka predstavnica EU za spoljne poslove Kaja Kalas izjavila je da, "suprotno onome što neki tvrde, probuđena i dekadentna Evropa ne suočava se sa civilizacijskim nestankom".
Govoreći na glavnoj bini, Kalas je u prvom osvrtu na govor američkog državnog sekretara Marka Rubia od prethodnog dana, uz dozu ironije poručila da mnoge zemlje i dalje "žele da se pridruže našem klubu i ne samo evropske", navodeći kao primer Kanadu.
Kalas je naglasila da Rusija i dalje predstavlja ozbiljan izazov.
- Ovo počinje u Ukrajini, ali znamo da krajnji cilj Rusije nije Donbas - rekla je, ukazujući na, kako tvrdi, kontinuirane pokušaje sabotaža i podrivanja zemalja EU.
- Da budimo realni kada je reč o Rusiji - Rusija nije supersila. Nakon više od jedne decenije sukoba, uključujući četiri godine rata punog obima u Ukrajini, Rusija je jedva napredovala dalje od linija iz 2014. godine. A cena? 1,2 miliona žrtava. Danas je Rusija slomljena, njena ekonomija je u rasulu. Isključena je sa evropskih energetskih tržišta, a njeni građani je napuštaju. Zapravo, najveća pretnja koju Rusija trenutno predstavlja jeste mogućnost da za pregovaračkim stolom dobije više nego što je postigla na bojnom polju - rekla je Kalas.
Rinkevičs: Ne treba unapred pretpostavljati ishod izbora u Mađarskoj
Predsednik Letonije Edgars Rinkevičs upitan je da li bi predstojeći izbori u Mađarskoj mogli da deblokiraju put Ukrajine ka EU, ukoliko bi premijer Viktor Orban – koji se snažno protivi članstvu Kijeva u Uniji – bio smenjen posle 16 godina na vlasti.
- Podsetio bih da i Olimpijske igre i izbori ponekad donesu veoma neočekivane rezultate. Nemojmo žuriti sa zaključcima. Nemojmo pretpostavljati nešto o čemu mogu da odluče samo birači u svakoj od naših zemalja. Sačekajmo da se stvari dogode i vidimo kako će se odvijati.
Dodao je da sledeće godine predstoje izbori i u Francuskoj i Poljskoj, što bi moglo promeniti dinamiku i u suprotnom smeru.
EU "nije spremna" da ponudi datum pristupanja Ukrajini
Govoreći o zahtevu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog da se odredi konkretan datum pristupanja EU kao deo budućeg mirovnog sporazuma, Rinkevičs je rekao da razume potrebu za članstvom Ukrajine, ali da trenutno ne vidi spremnost za takvu odluku.
- Razumemo da nam je Ukrajina potrebna u Evropskoj uniji, ali razgovarajući sa drugim liderima imam utisak da u ovom trenutku, danas ovde u Minhenu u februaru, ne postoji spremnost da se dogovori datum - rekao je.
Istakao je da Unija želi da vidi Ukrajinu u članstvu "što je pre moguće", ali da postoje još dva pitanja koja treba rešiti.
Zapadni Balkan i Moldavija u fokusu
Rinkevičs je naglasio da EU mora da se osvrne i na Zapadni Balkan, jer je, kako kaže, izgubila mnogo kredibiliteta u regionu zbog sporog napretka u procesu proširenja.
- Obećavali smo mnogo toga u zamenu za reforme, za promenu imena Severne Makedonije, na primer. Obećavali smo članstvo toliko dugo. Dodao je da EU ne sme zaboraviti ni Moldaviju.
- Da, to je mala zemlja, ali ako Ukrajina uđe, ne možemo ostaviti Moldaviju po strani. To više nije samo pitanje Ukrajine - rekao je, ocenivši da će biti potrebna "vrlo ozbiljna rasprava" o upravljanju tim procesom.
On je zaključio da je, "sviđalo se to nama ili ne", članstvo Ukrajine u EU "u velikoj meri vezano za mirovni sporazum", ali je izrazio skepticizam da će Rusija iskreno učestvovati u tom procesu.
- Ako se Rusija ne pomeri, nećemo imati sporazum.
NATO: "Moramo proizvoditi više i to svuda"
Zamenica generalnog sekretara NATO Radmila Šekerinska nadovezala se na raspravu o bezbednosti i industrijskim kapacitetima.
Podsetila je da je poslednji samit NATO-a u Hagu doneo odluku ne samo o povećanju izdvajanja za odbranu, već i o jačanju sopstvene proizvodnje.
- To će biti ponovljeno u Ankari, moramo proizvoditi više i moramo proizvoditi više svuda. Potrebna nam je veća evropska proizvodnja, ali i veća proizvodnja u SAD.
Ukazala je da, posebno kada je reč o ključnim sposobnostima koje su hitno potrebne Ukrajini, poput protivvazdušne odbrane, kapaciteti nisu dovoljni.
- Nemamo dovoljno, tačka.
Dodala je da većina postojećih zaliha nije adekvatna, te da su se saveznici obraćali industriji, ali da su potrebne sposobnosti često bile dostupne samo u američkim zalihama.
- Ako pokušamo da razgradimo te veze koje su odbrambene kompanije razvile, bićemo slabiji, a ne jači - poručila je, naglasivši da će fokus predstojećeg samita biti na povećanju proizvodnje, bržim procedurama i unapređenju interoperabilnosti.
Francuska: Povećanje vojne potrošnje za kupovinu u inostranstvu "nema smisla"
Francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad založio se za "evropsku preferencu" pri nabavci vojne opreme, ocenjujući da je to pitanje "zdravog razuma".
On je rekao da, kada države povećavaju budžete za odbranu, često smanjujući druge javne rashode, nema logike da se taj novac troši u inostranstvu, kako bi se, kako je naveo, "subvencionisala fabrika u Kentakiju" u Americi.
- To nema smisla - poručio je.
Dodao je da je reč i o kontroli upotrebe, izvoza i tehnološkog znanja koje dolazi uz kupovinu naoružanja.
- Znamo da kada kupujete oružje iz drugog regiona, ono dolazi pod uslovima. Postoji sitno ispisano kako i kada ga možete koristiti. Sve je to apsolutno ključno.
"Ne hvatati se za lepe reči iz SAD, već se fokusirati na sebe"
Francuski ministar za Evropu Benjamin Hadad imao je nešto drugačiji ton u vezi sa govorom američkog državnog sekretara Marka Rubia, ocenjujući da Evropljani ne bi trebalo ni da budu preterano ohrabreni ni šokirani pojedinim porukama.
- Najgora pouka ovog vikenda bila bi da kažemo: "Čuo sam nekoliko lepih reči u jednom delu govora i sada mogu da odložim alarm" - rekao je.
Prema njegovim rečima, Evropska unija treba da se "fokusira na sebe", uključujući ponovno naoružavanje i jačanje konkurentnosti.
- To je i najbolji način da dugoročno preoblikujemo i možda spasemo transatlantski odnos - da on postane uravnoteženiji, zreliji, sa dva jednaka stuba, umesto da tražimo ljubav ili razmišljamo o tome kako će Amerikanci govoriti o nama.
Kaja Kalas: "Ne slažemo se u svemu, ali možemo da radimo zajedno"
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas ocenila je da su u Rubiovom govoru postojale poruke i za Evropu i za američku javnost.
Govoreći o kritikama Evrope, rekla je da se često pita "koja je alternativa" i podsetila na vrednosti koje, kako kaže, Evropa predstavlja. Ipak, navela je da joj određene poruke pružaju izvesnu dozu ohrabrenja.
- Poruka koju smo čuli jeste da su Amerika i Evropa isprepletene – bile su u prošlosti i biće u budućnosti. To je važno. Jasno je i da se ne slažemo oko svih pitanja i da će tako ostati, ali mislim da možemo da radimo polazeći od toga.
Minhenski bezbednosni forum: završni dan rasprava
Treći i završni dan bezbednosne konferencije u Minhenu protiče u znaku evropskih reakcija na Rubiov govor i rasprava o daljim reformama ekonomije i konkurentnosti EU.
Među govornicima su, pored Kaje Kalas, i predsednica Evropske centralne banke Kristin Lagarde, kao i bivši generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg.
U fokusu su bezbednosna politika, odbrambena potrošnja i budućnost transatlantskih odnosa.
Rusi odgovorili povodom optužbi za smrt Navaljnog
Udarna vest među liderima juče u Minhenu - Aleksej Navaljni otrovan smrtonosnim toksinom
Lider mađarske opozicije i protivnik Viktora Orbana obraća se danas naciji
Lider mađarske opozicije Peter Mađar obraća se naciji.
Marko Rubio danas i sutra u Slovačkoj i Mađarskoj
Američki državni sekretar Marko Rubio započeće danas dvodnevnu posetu Slovačkoj i Mađarskoj, na kojoj bi trebalo da sa liderima tih zemalja razgovara o bilateralnoj i saradnji u oblasti energetike, kao i obavezama prema NATO.
Rubio je u četvrtak, pred putovanje na Minhensku bezbednosnu konferenciju, izjavio da su Slovačka i Mađarska "zemlje koje su veoma jake sa nama, veoma sarađuju sa Sjedinjenim Američkim Državama", i da je to dobra prilika da ih vidi, jer su to i dve zemlje u kojima nikada nije bio, prenosi agencija Rojters.
Rubio bi danas trebalo da se sastane sa premijerom Slovačke Robertom Ficom, koji je u januaru posetio američkog predsednika Donalda Trampa u njegovoj rezidenciji na Floridi.
Sekretar bi sutra trebalo da se sastane sa premijerom Mađarske Viktorom Orbanom.
Fico i Orban su se ranije sukobili sa institucijama Evropske unije (EU) zbog istraga o nazadovanju demokratije u njihovim zemljama, a oba lidera podržavaju rad administracije predsednika SAD Donalda Trampa.
Oni su takođe održavali veze sa Moskvom, kritikovali i povremeno odlagali uvođenje sankcija EU Rusiji i protivili se slanju vojne pomoći Ukrajini.
Rubio je rekao da će sa liderima razgovarati i o kupovini ruskog gasa i nafte, što Vašington kritikuje od početka rata u Ukrajini. Fico je ranije izjavio da će Tramp "vratiti mir u Evropu".
Šta se dešavalo juče na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji?
Sve što se dešavalo tokom drugog dana održavanja Minhenske bezbednosne konferencije možete pročitati u našem jučerašnjem blogu KLIKOM OVDE.